Dobro vežbanje čini čuda za vaše telo. Možete da vozite bicikl brže, duže i istrajnije kada mišiće dovedete u stanje da to mogu da rade. Rezultat toga je da se osećate dobro, ali da li to ima uticaja i na vašu psihu?
Jedna nova studija, pod vođstvom Emili Bernstajn (Emily Bernstein) i Ričarda Maknelija (Richard McNally), bavi se pronalaženjem veze između fizičke aktivnosti i emotivnih stanja.
Pošli su od pretpostavke se svaki ispitanik oporavlja različitim tempom nakon doživljavanja neprijatnih osećanja. Međutim, ispostavilo se da su se oni koji su vežbali pre neprijatnog događaja emotivno brže oporavili od onih koji uopšte nisu vežbali.
Njihov eksperiment je obuhvatio 40 muškaraca i 40 žena, koji su podeljeni u dve grupe: grupu za aerobne vežbe i grupu za vežbe istezanja. Zamoljeni su da popune upitnik kako bi se odredilo njihovo emotivno stanje pre eksperimenta, nakon čega je grupa podeljena. Polovina ispitanika je trčala 30 minuta (aerobna vežba – veoma slična vožnji bicikla), dok je druga polovina radila vežbe istezanja isto u trajanju od 30 minuta.
Posle toga je test grupi pokazan odlomak iz jednog uznemirujućeg filma, sa ciljem da se izazovu negativna osećanja i emocije. Nakon ovoga su zamoljeni da popune novi upitnik da bi se odredilo njihovo emotivno stanje posle tužnog filma.
Poslednji deo eksperimenta je podrazumevao prikazivanje odlomka jednog zabavnog filma svim ispitanicima.
Bernstajn i Makneli su ustanovili da su učesnici koji su 30 minuta vežbali iskazivali manje osećaja tuge na kraju studije u odnose na one koji nisu vežbali.
Njihov zaključak je sledeći: ,,Učesnici koji su vežbali su bili sposobniji da prevaziđu ili ublaže početne poteškoće na osnovu regulatornih strategija i sa spoznajom i ponašanjem usmerenim ka određenom cilju’’, u poređenju sa onima koji nisu vežbali.
Ako vožnja bicikla radi sticanja fizičke kondicije nije dovoljno dobro opravdanje, vest da aerobne vežbe mogu da pomognu da se održi emotivna stabilnost predstavlja još jedan razlog zašto treba da počnete sa ovom vrstom vežbanja.
Ovo može da objasni zašto teramo sebe da vozimo bicikl posle lošeg dana na poslu ili kada smo neraspoloženi. Kombinacija lučenja znoja, podsticanja stvaranja hormona sreće i osećaja da ste nešto postigli čini da se osećate srećnijim.
